Ovo je jedna zanimljiva priča o trošenju bogatstva zarad izgubljenih ideala, o gubitku moći i ugleda Ipolita II, priča o nesreći kardinala francusko-italijanskog porekla, koja se manifestovala u nešto kreativno i lepo. Ovo je priča o Vili d’Este...
Nakon neuspešnog lobiranja za papsku stolicu, kardinalu Ipolito II d’Este-u (Ippolito II d’Este) biva dodeljena simbolična titula guvernera grada Tivoli (1550. Godine). Razlog ovog “lepog gesta” je bio zato što ga je novoizabrani Papa Julije III smatrao opasnim političkim protivnikom. Razočaran i iznerviran svojim neuspehom, ali i gestom Pape kojim ga sklanja iz Rima (centra svih političkih dešavanja Italije) Ipolito je svoje bogatstvo trošio u obnavljanju svojih dvorova. U svojim vilama u Ferari, okolini Rima priređivao je razne svečanosti. Na ovaj način želeo je da privoli društvenu elitu Rima i kolko-tolko zadraži mesto kao jedne od bitnijih figura u politici. Međutim ovi pokušaji nisu urodili plodom i nekoliko puta je neuspešno lobirao za papsko mesto. Ako je bio isteran iz Rima, odlučio je da Rim dovede sebi, i odlučio da sebi napravi jedan od najlepših “dragulja” u vrtnoj istoriji Italije. Skupoceni “nakit” koji ga je koštao ugleda, zdravlja i celog svog bogatstva ( procenjuje se da je sama izgradnja vrta i vile, koštala oko 100.000.000 današnjih funti) predstavlja jedan od najskupljih vrtno-arhitektonskih poduhvata tog doba.
Zdanje se nadovezuje na manastir Santa Maria Maggiore, starog monaškog reda benediktanaca, i delo je teorijski dobro potkovanog arhitekte i arheologa (ali sa malim iskustvom), Pira Ligorija (Pirro Ligorio), pod budnim okom arhitekte Alberta Galvanija (Alberto Galvani) koji je imao podosta iskustva ali slabijeg teorijskog znanja. Najveći problem je bio “kroćenje” tako strme padine na kojoj se nalazio vrt, i pronalaženje načina kako bi se ukomponovale sve želje kardinala. Konačna kompozicija vrta je na kraju bila tako jednostavna, da je nakon izgradnje, glavna ideja vodilja bila veoma dobro predočena i jasna svakom posetiocu (rešenje kojem teži svaki umetnik). Ova jednostavnost je postignuta tako što su, kao ideju vodilju, prigrlili motive Herkulovih podviga, pošto je kardinal Ipolito bio duboki poštovalac Herkula (kao i svi ostali članovi porodice d’Este). Od svih Herkulovih zadataka, kardinalu je najomiljeniji bio onaj sa zlatnim jabukama u vrtu Hesperida, u kome Herkul ubija aždaju. Naravno, Ligorio i Galvani su ovaj motiv potpuno iskoristili i prikazali u vrtu vile d’Este.
U vrtu postoji jedna glavna centralna osa, koja povezuje vilu sa kapijom vrta na suprotnoj, ravnijoj strani vrta (koja je u početku služila kao glavni ulaz). Ulazom kroz kapiju se posetiocu “skriva” pogled dugačkom pergolom, a pažnju mu zaokupljuju brojne skulpture i fontane sa strane. Brdovit uspon do rezidencije (sa čijeg balkona se vidi ceo vrt ) je na simboličan način pokazivao dug i mukotrpan put koji je Herkul prevalio kako bi ispunio svoj cilj, iskupio svoje grehe i postao besmrtnik. Kako se posetilac peo, na svakom koraku (terasi vrta) je nailazio na neko novo iskustvo, i bio konstantno iznenađen nekim novim detaljima i prelepim ukrasima u vrtu. Otkrivanjem svih tih lepota, se polako u glavi posetioca stvarala slika o veličini i značaju kardinala i porodice d’Este, da bi na kraju metaforički ostao “bez daha” pred upijenim lepotama i stečenim znanjem.
Motiva u ovom vrtu ima veoma mnogo, i u njemu je isprepletena kultura i arhitektura starih rimskih vrtova. Pošto prođemo pergolu nailazimo na četiri velika ribnjaka sa predivnom Neptunovom fontanom (Fontana del Nettuno), a iza nje stoji fontana sa orguljama (Fontana dell’Organo). Ovi elementi vrta su poređani u jednoj osi koja se poprečno pružala u odnosu na glavnu stazu, i bila je omiljeni deo za šetnju kardinala. Naravno odličan prikaz hidrauličkih majstorija je predstavljen u ovim fontanama, ali prava lepota leži u skromnosti. Penjući se glavnom stazom (na sredini glavne ose), ovu skromnost možemo primetiti u fontani zmajeva (Fontana dei Draghi), i ovalnoj fontani (“Fontana dell’Ovato” ili “di Tivoli”) posvećenoj gradu Tivoliju, a iza koje se propinje Pegaz. Dizajn ovalne fontane je postao idealan model glavne fontane, koji se dosta kopirao tokom baroka u mnogim drugim vrtovima.
Neizmerna ljubav i tuga za Rimom je, sa suprotne strane Fontane dell’Ovato, predstavljena simboličnom trijumfalnom kapijom i malim Rimom (Rometta). Sa trijumfalne kapije, se prostire prelep pogled na panoramu Tivolija i malog Rima, (koji je predviđen za teatralne događaje).
Bitno je istaći to da je Rometta imala veliku sentimentalnu vrednost za “izbačenog” kardinala i da je ona sadržala minijature svih važnijih građevina Rima, sa statuom vučice koja doji Romula i Rema. Zbog blizine kuhinje, ispod trijumfalne kapije je kardinal umeo često da ruča sa svojim gostima i uživa u lepim zalascima sunca nad svojim Rimom.
Mali Rim, ovalnu i fontanu zmajeva povezuje staza koja je upravna na glavnu osu vrta. Pored ove staze je deo terase (bliže vili), kaskadnim rešenjem pretvoren u ono što danas nazivamo put stotinu fontana (La Cento Fontane). Oko stotinu malih vodoskoka, fontanica u tri nivoa izazivaju i dan danas oduševljenje mnogih. Ubedljivo najromantičniji deo vrta, a činjenica koja joj ide u prilog je ta da godinama veliki filmski režiseri celog sveta, u svoje filmove često ubacuju i stazu “La Cento Fontane”kako bi istakli romantični duh svojih scena. Najnoviji film koji je to zadnji uradio jeste ovogodišnje ostvarenje fenomenalnog Vudi Alena “Rimu s’ljubavlju” (“To Rome with Love”-2012) kojeg Vam od sveg srca predlažem da pogledate, i sami se uverite u “moć” koje ima ovo mesto.
Kako je vrt bivao sve zreliji, kako su čempresi duž glavne aleje rasli godinama, tako je moć i ugled kardinala opadala. Do kraja svog života Ipoleto II nije uspeo da završi izgradnju vrta.
Čovek koji je uložio sve, i izgubio isto toliko pa i više (celo svoje bogatstvo, ugled, pozajmice svojih prijatelja, javno poniženje poglavara katoličke crkve...) nikada nije mogao da u potpunosti vidi i doživi svoj vrt u punom sjaju, vrt koji se danas ubraja u 100 najlepših italijanskih vrtova, i jedan od veoma vrednih “dragulja” UNESCO-ve fondacije.
Ako se nalazite u blizini Rima i put Vas odvede do bajkovitih pejzaža Tivolija, skoknite do Vila d’Este i uverite se sami. Čekaće Vas nezaboravno iskustvo protkano slatkim uspomenama na vrt koji ponosno odoleva zubu vremena.
Autor: Miodrag Aranđelović
